.gitignore

Pre aktiviranja Git-a potrebno je sprečiti čuvanje i praćenje izmena nepotrebih fajlova. Najčešće su to fajlovi koje koristi editor ili fajlovi koji nastaju kompajliranjem i sl. Fajlove ili cele direktorijume koje ne želimo da pratimo definišemo u okviru .gitignore. .gitignore fajl se smešta u okviru projektnog foldera.
Ovaj fajl se popunjava odgovarajućim naredbama uz čiju pomoć Git saznaje koje fajlove ne treba da prati. Princip obeležavanja fajlova i foldera koje ne želimo da pratimo unutar .gitignore je sledeći:

• Upišemo ekstenzije fajlova sa razmakom koje ne želimo da pratimo kao npr.

  .swo .swp

• Upišemo foldere koje ne želimo da pratimo:

  ime_foldera

  U slučaju da unutar foldera postoji fajl koji ipak treba da se prati upišemo:

  !nekiFajl.txt

• Upišemo folder i njegove podfoldere koje ne želimo da pratimo:

  ime_foldera/ime_podfoldera

  Pregled grana

• Upišemo folder i sve njegove podfoldere koje ne želimo da pratimo:

  ime_foldera/*

• Upišemo sve objekate i arhive koje želimo da ignorišemo:

  *.[oa]

Postoji na internetu veliki broj primera .gitignore u zavisnosti kakav je projekat u pitanju (WordPress, Android….), a odličan sajt za nalaženje adekvatnog možete naći na sledećem linku: toptal/.gitignore.

Prekid praćenja

Veoma je bitno napraviti .gitignore file pre iniciranja Git-a jer ukoliko Git već započene praćenje odredjenog fajla on neće prestati da ga prati čak i ako taj neželjeni fajl naknadno ubacimo u .gitignore. U nastavku su opisane potrebne radnje za prekid prećenja nekog fajla.

a) Prekid praćenja bez fizičkog brisanja

Ukoliko su greškom commit-ovani neki nebitni fajlovi za projekat, čije promene ne želimo da čuvamo, ali ne želimo ni da ih fizički obrišemo iz radnog direktorijuma, potrebno je da naredimo git-u da prestane da ih prati (tj. da ih izbaci iz repozitorijuma) sa naredbom:

Naredba za prestanak praćenja direktorijuma je:

gde -r govori Git-u da stane da prati sve podirektorijume i fajlove unutar njega.

Nakon naredbe za prekid praćenja, fajl se nalazi u prostoru pripreme (index). Da bi sprečili da fajlovi na sledećem commit-u ponovo ne udju u repozitorijum, potrebno je te fajlove pre commit-ovanja, ubaciti u .gitignore fajl.

b) Prekid praćenja sa fizičkim brisanjem

Ukoliko postoji potreba da se fajl pored izbacivanja iz repozitorijuma i obriše iz radnog direktorijuma koristimo naredbu:

Ukoliko je u pitanju direktorijum koristimo naredbu:

gde -r govori Git-u da stane da prati sve podirektorijume i fajlove unutar njega. Nakon naredbe za brisanja fajlova je takodje neophodno uraditi commit (bez prethodnog slanja u index).

Više o ovoj naredbi pogledajte na oficijelnoj stranici

Lokalni repozitorijum

Kada želimo da aktiviramo Git tj. da počnemo da pratimo izmene u projektu, potrebno je da unutar projektnog folder-a iniciramo pravljenje „radnog git repozitorijuma“ koji se vrši na sledeći način:

Ova naredba unutar našeg projekta kreira novi folder .git (tzv. „repozitorijum“) i u njemu će se nalaziti celokupna baza o našem projektu. Od tog trenutka Git prati projekat i radi snapshot-ove stanja kad uradimo commit. Ukoliko želimo da Git više ne prati naš projekat dovoljno je da obrišemo ovaj folder.

Lokalni repozitorijum je u specifičnoj vezi sa udaljenim jer je on „svestan“ postojanja udaljenog repozitorijuma. U okviru lokalnog repozitorijuma uvek postoje minimum dve grane (vidi sliku):

1. Grana pod nazivom „origin/master“ koja je lokalna verzija (kopija) udaljenog repozitorijuma. Na ovu granu se ne mogu slati naše izmene, već ona služi da sa nje uzmemo izmene (merge) jer je ona praktično posrednik tj. medjukorak za dobijanje izmena sa udaljenog repozitorijuma.
2. Grana pod nazivom „master“ je naša lokalna grana direktno povezana za projekat (u kojoj pravimo commit-e).

Read more